Пратите нас:

НОВА ПРАКСА РЕПУБЛИЧКЕ КОМИСИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА

   Удружење „Понуђачи Србије" свакодневно прати актуелну праксу Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки и о свим новинама обавештава своје чланове. Пред Републичком комисијом тренутно се налази преко 100 захтева за заштиту права о којима одлучује. Одлуке комисије објављују се на порталу јавних набавки након што Републичкој комисији стигне доказ о уручењу, те је на сајту за сада објављено 52 одлуке.

У конкретном поступку јавне набавке покренут је поступак заштите права јер је подносилац захтева за заштиту права оспоравао поступање наручиоца у фази стручне оцене понуда, тачније наводе наручиоца због којих је његова понуда одбијена као неприхватљива.


У поднетом захтеву за заштиту привредни субјект је указао на следеће:

- Да је наручилац незаконито поступио када је његову понуду одбио као неприхватљиву након што му је сходно члану 119. ставу 1. тражио достављање доказа о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта. Указао је да самим тим што је наручилац захтевао достављање доказа његова понуда не може да буде неприхватљива.

- Да је наручилац незаконито поступио када је његову понуду одбио као неприхватљиву јер није доставио Писмо о намерама банке за издавање банкарске гаранције за добро извршење посла. У захтеву за заштиту права привредни субјект је навео да недостављање Писма о намерама банке није битан недостатак понуде јер самим тим што је доставио банкарску гаранцију за озбиљност понуде подносилац захтева је испунио услове дефинисане документацијом о набавци и недостављање писма о намерама банке не утиче на упоредивост његове понуде са понудама других понуђача. Такође је у поднетом захтеву извршио поређење меничног овлашћења и писма о намерама банке, указујући на Решење РК број 4-00-474/2016 од 30.06.2016. године у ком је Републичка комисија заузела став да недостављање меничног овлашћења не представља битан недостатак понуде.

У предметном поступку заштите права наручилац је у одговору на поднети захтев за заштиту права навео да су аргументи у поднетом захтеву за заштиту права неосновани из следећих разлога:


- Указао је да је чланом 119.ставом 1. Закона о јавним набавкама прописано да је наручилац дужан да пре доношења одлуке у поступку јавне набавке захтева од понуђача који је доставио економски најповољнију понуду да у року не краћем од 5 радних дана достави доказе о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта, а да је ставом 3. истог члана прописано да наручилац може без обзира на процењену вредност јавне набавке да затражи од понуђача или кандидата да доставе све доказе или део доказа о испуњености услова ради провере података наведених у изјави.


- Наручилац је у одговору на захтев образложио и оспорио и наводе у вези са достављањем Писма о намерама банке за издавање банкарске гаранције за добро извршење уговора. Навео је да је у Упутсву понуђачима како да сачине понуду било прописано да су понуђачи дужни да уз понуду доставе оригинал Писмо о намерама банке за издавање банкарске гаранције за добро извршење посла у вредности од 10% вредности понуде без ПДВ-а, те да је та обавеза понуђачу морала бити позната пре подношења понуда. Имајући у виду да је подносилац захтева за заштиту права упоређивао писмо о намерама банке за издавање банкарске гаранције и менично овлашћење, наручилац је у одговору истакао да је ово поређење неосновано јер се писмом о намерама банка обавезује привредном субјекту да ће му издати банкарску гаранцију за добро извршење посла након потписивања уговора и да то представља и додатно обезбеђење за самог наручиоца да ће му у случају доделе уговора банкарска гаранција бити и достављена.


   У овом поступку заштите права подносилац захтева за заштиту права искористио је законску могућност дефинисану чланом 220. ставом 2. Закона о јавним набавкама и доставио је Републичкој комисији мишљење на одговор наручиоца. У мишљењу је остао при наводима из поднетог захтева за заштиту права.


Републичка комисија је предметни захтев за заштиту права одбила као неоснован из следећих разлога:


- Конкурсном документацијом је било прописано да су понуђачи дужни да уз понуду доставе Писмо о намерама банке за издавање банкарске гаранције за добро извршење посла. Како подносилац захтева наведено писмо о намерама није доставио његова понуда је сходно члану 144. ЗЈН одбијена као неприхватљива. Републичка комисиија заузима став да уколико је понуђач имао било каквих нејасноћа у вези са достављањен Писма о намерама, био је дужан да наручиоцу на то укаже пре подношења понуда, а у складу са чланом 97. Закона о јавним набавакама.


- У донетој одлуци Републичка комисија је оценила да је неоснована аргументација подносиоца захтева да је наручилац незаконито поступио када је тражио доказе о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта од подносиоца захтева, а затим од изабраног понуђача пре него што је саставио извештај о стручној оцени понуда. Наведено из разлога јер наручилац сходно члану 119. Закона о јавним набавкама има могућност да доказе тражи и од других понуђача, а не само од оног који је доставио економски најповољнију понуду.


   Из свега наведеног можемо закључити да ако је конкурсном документацијом захтевано достављање Писма о намерама банке за издавање банкарске гаранције за добро извршење посла, привредни субјект је дужан га уз понуду достави. Уколико понуђач сматра да је достављање уз понуду Писма о намерама или неког другог средства финансијског обезбеђења неосновано, дужан је да наручиоцу на то укаже сходно члану 97. Закона о јавним набавкама, пре подношења понуде и да евентуално поднесе захтев за заштиту права на конкурсну документацију. У конкретном случају Писмо о намерама банке за издавање банкарске гаранције било је изричито прописано конкурсном документацијом и његово недостављање представља недостатак понуде која као таква мора бити одбијена као неприхватљива. Такође, из Решења РК можемо потврдити да наручилац има могућност да у фази стручне оцене понуда доказе о испуњености критеријума за квалитативни избор захтева од свих понуђача који су учествовали у поступку како би проверио наводе из Изјаве о испуњености критеријума. Ово поступање наручиоца је и сврсисходно, јер наручилац штеди време у конкретном поступку у случају да утврди да економски најповољнија понуда има битне недостатке, може одмах да приступи оцени понуде другорангираног понуђача, без поновног захтева за достављање доказа у року не краћем од пет радних дана.


РЕШЕЊЕ ПРОЧИТАЈТЕ НА ЛИНКУ.