Пословно удружење понуђача Србије је увек у току са актуелном праксом у поступцима јавних набавки. Анализа практичних примера и Решења Републичке комисије омогућује нам да утврдимо да у свим фазама поступка јавне набавке постоје поступања наручилаца супротно одредбама Закона о јавним набавкама, у смислу прописивања услова који су дискриминаторског карактера и погрешне струне оцене понуда. Наведено потврђује и Републичка комисија за заштиту права кроз донете одлуке.
Пример број 1:
Одређивање додатног услова који се односи на пословање понуђача без нето губитка у одређеном временском периоду (Решење број 4-00-453/2016).
Додатне услове наручилац одређује увек када је то потребно имајући у виду предмет јавне набавке што прописује члан 76. став 2. ЗЈН, док став 6. истог члана одређује начин на који он може бити одређен – тако да не дискриминише понуђаче и да је у логичкој вези са предметом јавне набавке. Смисао наведене норме јесте да омогући наручиоцу дефинисање услова чија ће испуњеност подразумевати да наручилац приликом избора понуде изабере понуду понуђача која би сходно својим капацитетима могао успешно да реализује уговор који буде закључен. С тим у вези, очигледно је да је наручилац прописивањем наведеног услова имао намеру да услове из конкурсне документације прилагоди одређеном (фаворизованом) понуђачу. Приликом дефинисања оваквог услова, наручилац је требао знати дефиницију нето добитка/губитка, а нарочито имајући у виду да понуђач који има нето губитак може имати пословни добитак, што говори о његовом позитивном пословању. Републичка комисија у Решењу 4-00-453/2016 заузима став да наручилац није оправдао ни указао која је логичка веза додатног услова да ”понуђач није имао нето губитак у 2014. години” и конкретне јавне набавке која за предмет има интернет и интерни промет и чија процењене вредност износи 1.600.000,00 динара без ПДВ-а. Релевантна категорија за реализацију поступка јавне набавке јесте пословни добитак/губитак који показује како предузеће послује. Сходно изложеном, наручилац је поступио супротно члановима 10. и 12. ЗЈН, а у вези са чланом 76. Став 2. и 6. ЗЈН.
Пример број 2:
Наручилац је одбио понуду као неприхватљиву јер је понуђач доставио банкарску гаранцију за озбиљност понуде у динарима, а понуду је дао у еврима, што није било у складу са конкурсном документацијом којом је прописано да средства финансијског обезбеђења морају да буду у валути у којој је понуда. (Решење број 4-00-158/2018)
Смисао и сврха захтева за конкретним средством финансијског обезбеђења за озбиљност понуде је у томе да наручилац може активирати банкарску гаранцију уколико наступи неки од случајева предвиђених конкурсном документацијом ( уколико понуђач након истека рока за подношење понуда повуче опозове или измени своју понуду; или понуђач коме је додељен уговор благовремено не потпише уговор или одбије да потпише уговор; понуђач коме је додељен уговор не поднесе исправно средство финансијског обезбеђења за добро извршење посла у складу са захтевима из конкурсне документације). Имајући у виду да је чланом 106. Ставом 1. Тачком 3) ЗЈН прописано да ће наручилац одбити понуду ако понуђач није доставио тражено средство обезбеђења, наручилац није имао основа да понуду одбије као неприхватљиву због околности што је износ наведен у банкарској гаранцији у динарима, а не у еврима. Наведена околност нема за последицу немогућност реализације достављене банкарске гаранције, већ само чињеницу да предметни захтев из конкурсне документације није испуњен у формалном смислу. Узимајући у обзир да наручилац није оспорио садржину банкарске гаранције већ само изражену валуту, конкретна понуда не садржи битан недостатак у смислу члана 106. Став 1. Тачка 3) Закона о јавним набавкама, а у вези са чланом 3. Став 1. Тачка 33) ЗЈН. У прилог наведеном је и став Републичке комисије за заштиту права изражен у Решењу број 4-00-158/2018.